Догодило се очекивано: Николићева платформа за Косово и Метохију, коју Дачић и његови свакодневно торпедују, већ је отворила апетите Мађарима и њиховом сепаратизму.
Огласио се Покрет мађарске наде (ПМН), који је – са потписом свог председника Балинта Ласла – већ јавно иступио са целовитом платформом која тражи: СВЕ што платформа Томислава Николића тражи за косметске Србе.
Ево „мађарске платформе“ у целини:
„Влада Србије упознала је владајуће и опозиционе странке, дипломатска представништва, а потом и јавност са садржајем Платформе о Косову. За косовске Србе захтева се висок степен територијалне и политичке аутономије, формирање тзв. Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији. Њоме би, поред севера Косова, биле обухваћене и енклаве са већинским српским становништвом у другим деловима Покрајине (нпр. Грачаница, Штрпце, Гора итд.). Успостављање аутономије замишљено је по узору на шпанску Каталонију. У интересу заустављања пада бројности војвођанске мађарске заједнице и побољшања њеног економско-културолошког положаја, и нама Мађарима у Војводини потребна је територијална аутономија високог степена!
Аутономија косовских Срба подразумевала би њихову искључиву надлежност на пољу образовања, здравства, судства, унутрашњих послова, спорта, културе, информисања, заштите животне средине, просторног и урбаног планирања, шумарства, рударства, енергетике, телекомуникација, трговине, економске и финансијске политике и других области. Платформа надаље предвиђа да се Аутономној заједници омогући директна сарадња са званичним Београдом, укључујући додатно финансирање из буџетских средстава Србије. Аутономна српска заједница би самостално одлучивала о избору и употреби симбола. О другим елементима унутрашње организације, као што је начин избора разних органа и тела, одлучивало би се путем политичког дијалога.
Ни ми не тражимо ништа више од онога што Влада Србије жели својим сународницима, а то је у нашем случају: формирање Мађарске аутономне области у Војводини на подручјима са већинским мађарским становништвом! У програму странака Мађарске коалиције из 2008. године и Покрета мађарске наде (ПМН) налазе се следеће идеје:
ПМН се залаже да се и у Србији као и у бројним европским земљама, на основу модела стварања регија по принципу организовања од доле према горе, уведе регионални систем самоуправа. Према нашој концепцији, о формирању регионалне самоуправе са изабраним скупштинским телом, са извршним органом изабраним од стране скупштинског тела, са сопственом имовином и сопственим приходима, односно о прикључењу оваквој регионалној самоуправи одлучивали би грађани бирачи регије путем референдума.
Одлучан став ПМН-а је да се формира Мађарски аутономни округ, који би обухватао општине Ада, Чока, Мали Иђош, Кањижа, Бечеј, Суботица, Бачка Топола, Нови Кнежевац, Нови Бечеј, Темерин и Сента и насеља са већинским мађарским становништвом.
Овако настала регија са већинским мађарским становништвом чинила би чврст спој потреба мађарске заједнице за територијалном аутономијом на етничкој основи и принципа модерног европског регионализма. Средине са већинским мађарским становништвом у расејању и друга насеља ван примарно формираних територијалних јединица у разним деловима Војводине путем референдума би могле одлучити да ли у управном и у правном смислу желе припадати Мађарском аутономном округу. За регулисање третмана ових насеља потребне су посебне одредбе.
ПМН сматра да је систем успостављања делокруга, додуше, остварљив на основу тренутне праксе државних и покрајинских органа, али да би на регионалном нивоу децентрализација надлежности била знатно ефикаснија, док би остваривање појединих задатака из надлежности локалних самоуправа требало подићи на регионални ниво.
У делокруг регионалних самоупарва спада:
- израда концепције и оперативног програма просторног развоја регије и усклађивање планова развоја насеља,
- координирани развој инфраструктуре од регионалног значаја,
- усклађени економски и пољопривредни развој подручја,
- обезбеђивање равноправног коришћења језика у службеној употреби,
- поједини задаци у области шумарства, водопривреде, коришћења енергије, третмана отпада и заштите животне средине,
- пуноправно управљање и делимично финансирање функционисања система здравствених, образовних и културних установа,
- одржавање установа чији је оснивач регионална самоуправа,
- остала питања која се односе на надлежности пренете из самоуправа на територији државе, покрајине или регије у делокруг регионалних самоуправа.
Кад Платформа о Косову буде озваничена и прихваћена, створиће се услови за политичку борбу за војвођанску мађарску територијалну аутономију, за коју до сада није постојала никаква отвореност у Србији. Међутим, новонастала ситуација може значити прекретницу што се поменутог питања тиче, а дијалог ће бити неизбежан. Региони са територијалном аутономијом засновани на националној основи, јесу перјанице и покретачка снага финансијског и економског развоја Европске уније. Држави је неопходан привредни помак и напредак. Потребно је, дакле, препознати незаобилазност територијалне аутономије, која би резултирала позитивне промене не само за Мађаре, већ и за све народе који живе на датој територији“.
(Политика, Србин.инфо)
Захтев није ништа ново. У питању је стари пројекат "тростепене аутомомије", прилагођен тренутним околностима.
ОдговориИзбришиТај пројекат сведен на једну реченицу значи да тамо где је већинско мађарско становништво други људи немају право на тростепену аутономију, односно значи мађарску супемацију. Када се томе дода право на двојно држављанство, имали бисмо (бар једну) мађарску жупанију у Србији.